Ова апликација захтијева JavaScript. Омогући га у подешавањима браузера.
Пријемни · ПМФ Бања Лука

Од данас до индекса — биологија & екологија по твојим правилима.

896 оригиналних питања. Један циљ: твој индекс. Вјежбај кад желиш, гријеши без срама, побољшавај се сваки дан.

896
питања
покушаја
100%
твој циљ

Здраво, ...

Изабери како желиш да вјежбаш данас

минута
...
1 / 20 0%
Питање #1
Готово

... ...

0%
тачност
0
тачно
0
погрешно
0
прескочено
вријеме

Ресурси за пријемни

Материјали и литература

Званична литература и припремни материјали за пријемни испит на студијским програмима Биологија и Екологија и заштита животне средине.

Основна литература — Биологија

За припрему пријемног испита из биологије користе се гимназијски уџбеници из све четири године, у актуелним издањима Завода за уџбенике и наставна средства Републике Српске.

  • Биологија за први разред гимназије — ћелијска биологија, основе биохемије, микроорганизми (вируси, бактерије)
  • Биологија за други разред гимназије — разноврсност организама (алге, гљиве, биљке, животиње), систематика
  • Биологија за трећи разред гимназије — анатомија и физиологија биљака и животиња, генетика основе
  • Биологија за четврти разред гимназије — екологија, заштита животне средине, еволуција, генетика

Званична скрипта са 896 питања и задатака за припрему пријемног испита доступна је на званичном сајту Студијског програма Биологија.

Додатна литература — Хемија

Кандидати за упис на Студијски програм Биологија полажу пријемни испит из биологије и хемије (теоретска питања). За припрему из хемије користи се:

  • Збирка задатака за припрему пријемног испита из хемије — доступна на сајту Студијског програма Хемија
  • Хемијски уџбеници гимназијског програма — актуелна издања за све четири године

За Студијски програм Екологија и заштита животне средине, пријемни се полаже из биологије (и евентуално додатних предмета према актуелном конкурсу).

Тематске области

Питања са пријемног покривају следеће области:

  • Ћелијска биологија — прокариотске и еукариотске ћелије, органеле, транспорт кроз мембрану, ћелијска диоба (митоза, мејоза)
  • Биохемија — протеини, нуклеинске киселине, ензими, АТП, метаболизам
  • Микробиологија — вируси, бактерије, приони, антибиотици, болести
  • Систематика — алге, гљиве, лишајеви, протисти, биљке и животиње
  • Анатомија и физиологија биљака — ткива, органи, фотосинтеза, дисање, промет материја
  • Анатомија и физиологија животиња и човјека — системи органа (циркулаторни, респираторни, дигестивни, ендокрини, нервни, репродуктивни)
  • Генетика — наслеђивање, мутације, хромозоми, генетички кôд, ГМО
  • Молекуларна биологија — ДНК, РНК, репликација, транскрипција, транслација
  • Еволуција — Дарвин, Ламарк, природна селекција, порекло живота, порекло човјека
  • Екологија — биотоп, биоценоза, екосистем, популације, биоми, ланци исхране
  • Заштита животне средине — загађивање, ефекат стаклене баште, озонски омотач, киселе кише, деградација земљишта

Практичне информације

Све што треба да знаш о пријемном испиту и упису.

Контакт студијског програма

Адреса
Природно-математички факултет
Младена Стојановића 2
78000 Бања Лука
Телефон
Имејл — Биологија
Имејл — Екологија и заштита
Студентска служба
Радно вријеме
Понедјељак — петак, 08:00—16:00

Како изгледа пријемни

На Студијском програму Биологија пријемни испит се полаже из Биологије и Хемије (из хемије се полажу само теоретска питања). На Студијском програму Екологија и заштита животне средине, пријемни се полаже из биологије и евентуално других предмета, према актуелном Конкурсу.

Тест из биологије се састоји од 896 питања са вишеструким избором (а/б/в/г), а на пријемном се добија одабрани подскуп. Испит траје око 2 сата. Бодовање и услови уписа се одређују према важећем Конкурсу Универзитета у Бањој Луци за дату академску годину.

Шта понијети на испит

  • Личну карту или пасош (документ са фотографијом)
  • Двије хемијске оловке плаве боје
  • Пријаву о полагању коју добијеш приликом предаје докумената
  • Поткладу за писање ако ти треба (нема столова за све кандидате на свим локацијама)
  • Тишину, мирноћу и оловку за резерву

Напомена: коришћење мобилних телефона, калкулатора, књига и било каквих помагала није дозвољено. Кандидат који буде ухваћен у преписивању бива дисквалификован.

Термини за упис 2025/26

Према подацима са Универзитета у Бањој Луци за претходну годину:

Први уписни рок
Јун — конкурс крајем маја
Други уписни рок
Конкурс ~13. август
Пријава докумената 25–29. август
Пријемни ~1. септембар
Упис 8–12. септембар

За тачне термине текуће године, обавезно провјери на званичном сајту: geografija.pmf.unibl.org или pmf.unibl.org.

Бесплатна припремна настава

ПМФ Бања Лука сваке године организује бесплатну припремну наставу за будуће кандидате, која се обично одржава у току јуна на самом факултету. За детаље и пријаву, контактирај студијски програм имејлом или провјери на званичном сајту.

Студијски програми

Шта те чека на сваком од смјерова, шта ћеш изучавати и какве звање стичеш.

240 ECTS · 4 године

Биологија — општи смјер

Класичан биолошки смјер усмјерен на научно-истраживачки рад. Изучаваш биологију ћелије, микробиологију, биохемију, зоологију, ботанику, генетику, физиологију и молекуларну биологију. Током четири године пролазиш кроз цјелокупан опсег савремене биологије.

Звање: Дипломирани биолог (240 ЕСПБ). Запослење: научни институти, лабораторије (клиничке, ветеринарске, фармацеутске, форензичке), заводи за заштиту природе, фармацеутске и прехрамбене компаније, музеји, ботаничке баште, зоолошки вртови.

240 ECTS · 4 године

Биологија — наставни смјер

Ако желиш да будеш професор биологије у основној или средњој школи, наставни смјер је идеалан избор. Поред свих биолошких предмета (биологија ћелије, екологија, зоологија, ботаника, генетика, физиологија), изучаваш и психологију, педагогију и методику наставе биологије.

Звање: Дипломирани биолог — наставник (240 ЕСПБ). Запослење: основне и средње школе, гимназије, образовне установе, центри за ванаставне активности.

240 ECTS · 4 године

Екологија и заштита животне средине

Мултидисциплинарни смјер који комбинује биологију, хемију и географију у рјешавању еколошких изазова савременог доба — загађивања воде, ваздуха и земљишта, климатских промјена, губитка биодиверзитета. Изучаваш екологију биљака и животиња, заштиту биодиверзитета, биоиндикаторе, мониторинг животне средине, загађиваче и начине њиховог спрјечавања.

Звање: Дипломирани еколог — заштита животне средине (240 ЕСПБ). Запослење: министарства и заводи за заштиту природе, еколошке агенције (Центар за животну средину, Орхус центар), инспекције, EIA процјене, научни институти, невладине организације, просвјета.

Мастер студије (други циклус)

Након завршетка основних студија, можеш наставити на мастер студијама на ПМФ-у на сљедећим смјеровима:

  • Биохемија — молекуларни процеси живих бића
  • Систематика биљака — класификација и филогенија биљног свијета
  • Систематика животиња — класификација и еволуција животиња
  • Физиологија животиња — функционисање животињских организама
  • Методика наставе биологије — савремене методе учења и подучавања
  • Екологија и заштита животне средине — за дипломиране екологе

Поред тога, могуће је уписати и сродне смјерове на другим факултетима у земљи и иностранству — медицински, ветеринарски, шумарски, пољопривредни факултети често траже кадрове са биолошким образовањем.

Шеме и дијаграми

Визуелна помагала за брже учење — шеме ћелије, фотосинтезе, ДНК и главних биолошких процеса.

Прокариотска vs еукариотска ћелија

Прокариотска бактерија (нпр. E. coli) ћелијски зид нуклеоид (циркуларна ДНК) рибозоми бич • нема једра • нема органела Еукариотска животињска ћелија једарце једро митохондрија ер Голџи ап. лизозом

Кључна разлика: прокариотске ћелије немају једро ни мембранске органеле; ДНК је у цитоплазми у облику нуклеоида. Еукариотске ћелије имају јасно ограничено једро и бројне органеле свака са специфичном функцијом.

Фотосинтеза — уједначена једначина

6 CO₂ + 12 H₂O + енергија Сунца
C₆H₁₂O₆ + 6 O₂ + 6 H₂O
угљен-диоксид + вода → глукоза + кисеоник + вода
☀️ Свијетла фаза
у тилакоидима
настаје ATP + NADPH + O₂
🌿 Тамна фаза (Калвинов циклус)
у строми
фиксација CO₂ → глукоза

Ћелијско дисање

C₆H₁₂O₆ + 6 O₂ → 6 CO₂ + 6 H₂O + 36 АТП
глукоза + кисеоник → угљен-диоксид + вода + енергија
1. Гликолиза
у цитоплазми
2. Кребсов циклус
у матриксу митохондрија
3. Електронски транспорт
на унутрашњој мембрани

Фотосинтеза и дисање су повезани процеси — производ једног је супстрат другом. Биљке раде и фотосинтезу (дању, у листовима) и ћелијско дисање (и дању и ноћу, у свим живим ћелијама).

ДНК — двоструки хеликс

Шећерно-фосфатни костур дезоксирибоза + фосфат Базни парови A — T (аденин, тимин) G — C (гуанин, цитозин) Пуринске базе: A, G Пиримидинске базе: T, C Код РНК: умјесто T је урацил (U) Базе су повезане водоничним везама

Филогенетско дрво живота

LUCA (заједнички предак) Bacteria бактерије Archaea археје Eukarya Protista једноћелијски Fungi гљиве Plantae биљке Animalia животиње

Три домена живота: Bacteria и Archaea су прокариоти, Eukarya су сложенији организми са једром. Унутар еукарија раздвајају се протисти, гљиве, биљке и животиње.

Генетички кôд

Генетички кôд је универзалан за готово све живе организме. Кôд је триплетни — свака аминокиселина је кодирана са 3 нуклеотида (кодоном). Има 64 могућа кодона (4³) за 20 аминокиселина, што значи да је дегенерисан (једна аминокиселина може имати више кодона).

  • Старт кодон: AUG (метионин)
  • Стоп кодони: UAA, UAG, UGA
  • Универзалност: исти кôд код бактерија, биљака, животиња и човјека — доказ еволутивне повезаности

У будућим верзијама биће додате и интерактивне шеме митозе и мејозе, системи органа човјека, еволутивна стабла конкретних група и шеме Менделовог наслеђивања.

Појмовник

Кратке дефиниције важних биолошких термина по областима.

Ћелијска биологија

  • Прокариота — ћелија без једра, нпр. бактерије и археје
  • Еукариота — ћелија са јасно ограниченим једром, биљке, животиње, гљиве, протисти
  • Цитоплазма — густа течност у ћелији у којој се налазе органеле
  • Цитоскелет — мрежа протеинских влакана која даје ћелији облик и омогућава кретање
  • Митохондрија — „електрана ћелије", органела у којој се одвија ћелијско дисање
  • Хлоропласт — органела биљних ћелија у којој се одвија фотосинтеза
  • Рибозом — органела за синтезу протеина
  • Ендоплазматични ретикулум — мрежа мембрана за синтезу и транспорт молекула
  • Голџи апарат — „паковна станица" ћелије, модификује и сортира протеине
  • Лизозом — органела са дигестивним ензимима, разграђује отпад
  • Вакуола — органела за складиштење, посебно развијена код биљака
  • Ћелијски зид — чврст омотач биљних ћелија (од целулозе), бактерија (мурин), гљива (хитин)
  • Ћелијска мембрана — полупропустљива граница ћелије, изграђена од липида и протеина
  • Митоза — ћелијска диоба у којој настају двије идентичне ћелије (2n → 2n + 2n)
  • Мејоза — редукциона диоба, настају гамете (2n → n)

Биохемија и молекуларна биологија

  • ДНК — дезоксирибонуклеинска киселина, носилац насљедних информација
  • РНК — рибонуклеинска киселина, три врсте: иРНК, тРНК, рРНК
  • Нуклеотид — основна јединица нуклеинских киселина (шећер + фосфат + азотна база)
  • Кодон — триплет од 3 нуклеотида који кодира једну аминокиселину
  • Ген — одређени сегмент ДНК који носи упутство за један протеин
  • Протеин — биомолекул изграђен од аминокиселина, повезаних пептидним везама
  • Аминокиселина — грађевна јединица протеина (20 врста)
  • Ензим — биолошки катализатор, увек протеин
  • АТП — аденозин трифосфат, универзална „валута" енергије у ћелији
  • Транскрипција — преписивање ДНК у РНК
  • Транслација — превођење РНК у протеин на рибозому
  • Репликација — удвостручавање ДНК прије ћелијске диобе

Микробиологија

  • Вирус — инфективна честица, није ћелија, не може се самостално размножавати
  • Бактерија — прокариотска ћелија, може бити патогена или корисна
  • Грам-позитивна — бактерија дебелог ћелијског зида, боји се плаво
  • Грам-негативна — тањи зид, боји се ружичасто
  • Вироид — мала РНК без протеинског омотача, изазива биљне болести
  • Прион — инфективни протеин, изазива болест лудих крава
  • Капсид — протеински омотач вируса
  • Антибиотик — супстанца која убија бактерије (нпр. пеницилин)
  • Вакцина — препарат који изазива имунски одговор без болести
  • Стрептококе, стафилококе — бактерије у низовима/гроздовима

Ботаника и зоологија

  • Талус — тијело алги, нема ткива
  • Кормус — тијело виших биљака (коријен, стабло, лист)
  • Меристем — творно ткиво биљака, способно за диобу
  • Ксилем — проводно ткиво за воду и минералне соли
  • Флоем — проводно ткиво за продукте фотосинтезе
  • Стома — пора на листу за размјену гасова
  • Фотосинтеза — процес стварања глукозе из CO₂ и H₂O уз светлост
  • Голосјеменице — биљке са „голим" сјеменима (четинари, гинко)
  • Скривеносјеменице — биљке са плодом (цвјетнице)
  • Моноците, дикотиле — 1 или 2 котиледона код скривеносјеменица
  • Хермафродит — организам са мушким и женским полним органима
  • Метаморфоза — преображај животиње током развоја (лептир, жаба)
  • Ендотерми (хомеотерми) — стална тјелесна температура (птице, сисари)
  • Ектотерми (поикилотерми) — промјенљива температура (рибе, гмизавци)

Генетика

  • Ген — јединица насљеђивања, сегмент ДНК
  • Алел — варијанта гена (нпр. ген за боју очију може имати алел за плаву и смеђу)
  • Хомозигот — има два иста алела (АА или аа)
  • Хетерозигот — има два различита алела (Аа)
  • Генотип — генетичка грађа организма
  • Фенотип — видљиве особине организма
  • Доминантан алел — маскира рецесивни, испољава се у хетерозиготу
  • Рецесиван алел — испољава се само у хомозиготу
  • Хромозом — структура од ДНК и протеина у једру
  • Аутозом — нополни хромозом (код човјека 22 пара)
  • Полни хромозом — X и Y, одређује пол (XX ♀, XY ♂)
  • Мутација — промјена у ДНК, насљедна промјена генетичког материјала
  • Менделови закони — основе насљеђивања (сегрегација, независно разврставање)
  • Даунов синдром — тризомија 21. хромозома
  • Клинефелтеров синдром — вишак X хромозома код мушкараца (XXY)
  • Тарнеров синдром — недостатак X код жена (X0)

Физиологија човјека

  • Хомеостаза — одржавање сталности унутрашње средине организма
  • Неурон — нервна ћелија, основна јединица нервног система
  • Синапса — веза између два неурона за пренос сигнала
  • Рефлекс — аутоматска реакција на дражу (без учешћа свјесне мисли)
  • Еритроцити — црвена крвна зрнца, преносе кисеоник (хемоглобин)
  • Леукоцити — бијела крвна зрнца, имунски одговор
  • Тромбоцити — крвне плочице, учествују у коагулацији
  • Артерија — крвни суд који одводи крв од срца
  • Вена — крвни суд који доводи крв у срце
  • Алвеоле — мјехурићи у плућима, гдје се одвија размјена гасова
  • Нефрон — основна градивна јединица бубрега
  • Хормон — хемијски сигнал, продукт ендокриних жлијезда
  • Инсулин — хормон гуштераче, регулише шећер у крви
  • Адреналин — хормон стреса, срж надбубрежне жлијезде

Еволуција

  • Еволуција — процес промјене особина популације кроз генерације
  • Природна селекција — Дарвинов механизам: јединке најбоље прилагођене средини имају више потомства
  • Адаптација — особина која повећава шансу за преживљавање
  • Мутација — случајна промјена ДНК, извор нових особина
  • Генетички дрифт — случајне промјене фреквенције алела у малим популацијама
  • Миграције — размјена гена између популација
  • Хомологија — сличност због заједничког претка (нпр. предњи удови сисара)
  • Аналогија — сличност због сличне функције (крила птице и инсекта)
  • Конвергентна еволуција — различите врсте развијају сличне особине (делфин и ајкула)
  • Специјација — настанак нове врсте
  • Археоптерикс — прелазни фосил између гмизаваца и птица
  • Homo sapiens — модеран човјек
  • Homo habilis — „спретни човјек", најстарији представник рода Homo

Екологија

  • Екосистем — јединство биотопа (неживе средине) и биоценозе (живе заједнице)
  • Биоценоза — животна заједница, све врсте на једном мјесту
  • Биотоп — животно станиште, физичка средина
  • Популација — јединке исте врсте на истом мјесту у исто вријеме
  • Биом — велика еколошка цјелина (тајга, тундра, тропска шума, степа)
  • Биосфера — део Земље настањен живим бићима
  • Еколошка ниша — улога врсте у заједници (шта једе, гдје живи, са ким интерагује)
  • Ланац исхране — пренос енергије кроз организме (продуценти → конзументи → разлагачи)
  • Аутотроф — сам производи храну (биљке, неке бактерије)
  • Хетеротроф — храни се другим организмима
  • Сапрофит — разлагач, храни се органским остацима
  • Хидрофита, ксерофита, хигрофита, мезофита — биљке водене, сушне, влажне, умерене средине
  • Ендем — врста ограничена на одређено подручје
  • Реликт — остатак старије флоре/фауне
  • Сукцесија — смјена биоценоза у времену

Заштита животне средине

  • Ефекат стаклене баште — задржавање топлоте у атмосфери због гасова (CO₂, метан)
  • Глобално загријавање — раст просјечне температуре Земље
  • Озонска рупа — стањивање озонског омотача (кривац: фреон/CFC)
  • Киселе кише — падавине са смањеним pH због оксида сумпора и азота
  • Еутрофикација — пренамножавање алги у води због вишка нутријената
  • Деградација земљишта — губитак плодности
  • Дефлација — ерозија земљишта вјетром
  • Биоиндикатор — организам чије присуство указује на стање средине (нпр. лишајеви — чистоћа ваздуха)
  • Биодиверзитет — разноликост живих врста
  • Угрожена врста — врста у опасности од изумирања (IUCN листа)
  • Национални парк — заштићено подручје највишег степена (нпр. Сутјеска)
  • Селективно прикупљање — одвојено одлагање различитих врста отпада

Занимљивости

Свјетски биолошки рекорди и занимљиве чињенице о живом свијету, са локалним занимљивостима из БиХ и Републике Српске.

Животиње — свјетски рекорди

  • Највеће живо биће: плави кит (до 30 m, 200 тона) — већи од било ког диносауруса
  • Највиша животиња: жирафа (до 5,8 m)
  • Најбржа копнена животиња: гепард (до 112 km/h)
  • Најбржа птица: соко путник у обрушавању (до 389 km/h)
  • Најдуговјечнија животиња: медуза Turritopsis dohrnii — биолошки бесмртна, враћа се у младалачко стање
  • Најстарија забиљежена животиња: шкољка Arctica islandica, 507 година
  • Најотровнија животиња: златна отровна жаба (10 µg отрова може убити 10 људи)
  • Највеће јаје: нојево (око 1,5 kg)
  • Најмањи сисар: ровчица шишмиш Китија (~2 g)
  • Најинтелигентнија животиња (послије човјека): шимпанзе, делфини, орке, хоботнице, свраке

Биљке — рекорди

  • Највиша биљка: калифорнијска секвоја (до 115 m)
  • Најстарије дрво: боросмоћа Pinus longaeva у Калифорнији, преко 5.000 година
  • Највећи цвијет: Rafflesia arnoldii (до 1 m пречника, смрди на мртву месо)
  • Најмања биљка: сочивица Wolffia (0,1–0,2 mm)
  • Најбрже растућа биљка: бамбус (до 91 cm дневно)
  • Најтежи плод: бундева (светски рекорд: 1.226 kg)
  • Најотровнија биљка: рицин, паклина, анђеоски лимун

Микроскопски свијет

  • Најмањи познати организам: микоплазме (0,1–0,3 µm)
  • Најбрже размножавање: E. coli дијели се на сваких 20 минута — од 1 ћелије може настати 16,7 милиона за 8 сати
  • Отпорност: бактерија Deinococcus radiodurans преживљава 1000х већу дозу радијације од човјека
  • Тардиграде (воде мечке) преживљавају температуре од -272°C до +150°C, вакуум свемира, зрачење
  • Најраспрострањенији организам: Pelagibacter ubique, бактерија у океанима — чини око 25% свих микроба Земље

Људско тијело

  • У тијелу имамо око 37,2 трилиона ћелија
  • Мозак има око 86 милијарди неурона
  • Срце откуцава преко 2,5 милијарде пута током просјечног живота
  • Плућа имају око 300–500 милиона алвеола — површина као тениски терен
  • Кожа је највећи орган — површина 1,5–2 m², тежина 4 kg
  • Цријева су дуга 7–9 m
  • ДНК у једној ћелији би испружена била дуга 2 m
  • У тијелу имаш више бактеријских ћелија него својих — око 39:37 трилиона
  • Сваких 7 година већина ћелија се обнови (али неурони и ћелије ока не)

Природа БиХ и Републике Српске

  • Перућица (Национални парк Сутјеска) — једна од посљедњих прашума у Европи, стара преко 20.000 година. Има стабла виша од 50 m и старости преко 300 година.
  • Хутово блато — једно од најважнијих мочварних подручја у Европи, на Рамсарској листи. Станиште преко 240 врста птица.
  • Перућачко језеро — станиште многих ендема
  • Панчићева оморика (Picea omorika) — ендемичан четинар Балкана, открио Јосиф Панчић 1875. у кањону Таре. Жива фосилна врста.
  • Тиса (Taxus baccata) — наше најотровније дрво; арилус (црвена бобица) није отрован, али све остало јесте
  • Босански љиљан (Lilium bosniacum) — симбол БиХ, ендемична врста
  • Медвјед, вук, рис — највеће европске звијери су још присутне у планинским шумама БиХ
  • Босна и Херцеговина има један од највиших нивоа биодиверзитета у Европи — преко 5.000 биљних врста

Знаш ли да...

  • Банана и човјек дијеле око 60% ДНК, шимпанза и човјек преко 98%
  • Мрав може подићи 50 пута своју тежину
  • Медузе немају мозак, срце, крв ни кости — чине их 95% воде
  • Хоботнице имају три срца и 9 мозгова (један главни + по један у сваком пипку)
  • Морски коњ је једина врста гдје мужјак „рађа" — носи млађе у торбици
  • Јегуље путују преко 5.000 km да би се мријестиле у Саргашком мору
  • Бактерије живе у облацима и учествују у стварању падавина
  • Дрвеће „комуницира" преко мицелијума гљива у земљишту — назван „Wood Wide Web"
  • Пингвини се венчавају за цио живот — и помажу једни другима у тражењу партнера
  • Лептири препознају укус стопалима
  • Човјек је генетички ближи печуркама него биљкама

Знаменити биолози

  • Чарлс Дарвин (1809–1882) — творац теорије еволуције природном селекцијом, „О постанку врста" (1859)
  • Грегор Мендел (1822–1884) — отац генетике, открио законе насљеђивања на граховима
  • Карл Лине (1707–1778) — творац биолошке класификације (биномна номенклатура)
  • Луј Пастер (1822–1895) — доказао клицну теорију болести, пастеризација, вакцина против беснила
  • Александар Флеминг (1881–1955) — открио пеницилин 1928.
  • Џејмс Вотсон и Френсис Крик — открили структуру ДНК 1953. (заједно са Розалиндом Френклин)
  • Росалинда Френклин — рендгенски снимци ДНК који су омогућили откриће структуре хеликса
  • Ернст Хекел — увео термин „екологија" (1866)
  • Јосиф Панчић (1814–1888) — српски ботаничар, открио Панчићеву оморику