Од данас до индекса — биологија & екологија по твојим правилима.

Практичне информације

Све што треба да знаш о пријемном испиту и упису.

Контакт студијског програма

Како изгледа пријемни

На Студијском програму Биологија пријемни испит се полаже из Биологије и Хемије (из хемије се полажу само теоретска питања). На Студијском програму Екологија и заштита животне средине, пријемни се полаже из биологије и евентуално других предмета, према актуелном Конкурсу.

Тест из биологије се састоји од 896 питања са вишеструким избором (а/б/в/г), а на пријемном се добија одабрани подскуп. Испит траје око 2 сата. Бодовање и услови уписа се одређују према важећем Конкурсу Универзитета у Бањој Луци за дату академску годину.

Шта понијети на испит

• Личну карту или пасош (документ са фотографијом)
• Двије хемијске оловке плаве боје
• Пријаву о полагању коју добијеш приликом предаје докумената
• Поткладу за писање ако ти треба (нема столова за све кандидате на свим локацијама)
• Тишину, мирноћу и оловку за резерву

Напомена: коришћење мобилних телефона, калкулатора, књига и било каквих помагала није дозвољено. Кандидат који буде ухваћен у преписивању бива дисквалификован.

Термини за упис 2025/26

Према подацима са Универзитета у Бањој Луци за претходну годину:

За тачне термине текуће године, обавезно провјери на званичном сајту: geografija.pmf.unibl.org или pmf.unibl.org.

Бесплатна припремна настава

ПМФ Бања Лука сваке године организује бесплатну припремну наставу за будуће кандидате, која се обично одржава у току јуна на самом факултету. За детаље и пријаву, контактирај студијски програм имејлом или провјери на званичном сајту.

Студијски програми

Шта те чека на сваком од смјерова, шта ћеш изучавати и какве звање стичеш.

Мастер студије (други циклус)

Након завршетка основних студија, можеш наставити на мастер студијама на ПМФ-у на сљедећим смјеровима:

• Биохемија — молекуларни процеси живих бића
• Систематика биљака — класификација и филогенија биљног свијета
• Систематика животиња — класификација и еволуција животиња
• Физиологија животиња — функционисање животињских организама
• Методика наставе биологије — савремене методе учења и подучавања
• Екологија и заштита животне средине — за дипломиране екологе

Поред тога, могуће је уписати и сродне смјерове на другим факултетима у земљи и иностранству — медицински, ветеринарски, шумарски, пољопривредни факултети често траже кадрове са биолошким образовањем.

Шеме и дијаграми

Визуелна помагала за брже учење — шеме ћелије, фотосинтезе, ДНК и главних биолошких процеса.

Прокариотска vs еукариотска ћелија

Кључна разлика: прокариотске ћелије немају једро ни мембранске органеле; ДНК је у цитоплазми у облику нуклеоида. Еукариотске ћелије имају јасно ограничено једро и бројне органеле свака са специфичном функцијом.

Фотосинтеза — уједначена једначина

Ћелијско дисање

Фотосинтеза и дисање су повезани процеси — производ једног је супстрат другом. Биљке раде и фотосинтезу (дању, у листовима) и ћелијско дисање (и дању и ноћу, у свим живим ћелијама).

ДНК — двоструки хеликс

Филогенетско дрво живота

Три домена живота: Bacteria и Archaea су прокариоти, Eukarya су сложенији организми са једром. Унутар еукарија раздвајају се протисти, гљиве, биљке и животиње.

Генетички кôд

Генетички кôд је универзалан за готово све живе организме. Кôд је триплетни — свака аминокиселина је кодирана са 3 нуклеотида (кодоном). Има 64 могућа кодона (4³) за 20 аминокиселина, што значи да је дегенерисан (једна аминокиселина може имати више кодона).

У будућим верзијама биће додате и интерактивне шеме митозе и мејозе, системи органа човјека, еволутивна стабла конкретних група и шеме Менделовог наслеђивања.

Корисни линкови

Збирка најкориснијих сајтова, видео-лекција и онлајн ресурса за припрему.

Званични сајтови ПМФ-а

• biologija.pmf.unibl.org — Студијски програм Биологија
• Пријемни испит — скрипте и информације
• hemija.pmf.unibl.org — Хемија, са збирком задатака за пријемни
• pmf.unibl.org — Природно-математички факултет
• unibl.org — Универзитет у Бањој Луци
• Facebook: Биологија и Екологија ПМФ УНИБЛ
• Instagram: biologija_ekologija_pmfunibl

Институције и организације

• Центар за животну средину — Бања Лука, еколошка невладина организација
• Орхус центар — право на информације о животној средини
• Завод за заштиту природе Србије
• Музеј Републике Српске — природна историја и биолошке збирке

Видео-лекције (YouTube)

• YouTube: „биологија гимназија" — лекције на српском
• CrashCourse Biology — енглеске серије о биологији, екологији, анатомији
• Amoeba Sisters — цртани видеи о биолошким концептима, одлично за визуелно учење
• Khan Academy — Biology — бесплатне лекције из биологије
• Bozeman Science — AP biology и напреднија биологија

Онлајн квизови и интерактивно учење

• Quizlet — Биологија — флешкарте и квизови на српском и енглеском
• Biology Corner — сајт са хиљадама квизова и лекција
• Sporcle Science — биолошки квизови (имена костију, систематика, итд.)
• Learn.Genetics — University of Utah, интерактивне лекције из генетике

Енциклопедије и референце

• Википедија — Биологија (српски)
• Encyclopedia Britannica — Biology
• National Geographic Animals
• PubMed — база научних радова из медицине и биологије
• IUCN Red List — угрожене врсте свијета

Интерактивни алати

• BioRender — алат за цртање биолошких дијаграма (има бесплатан мод)
• RCSB PDB — 3D структуре протеина, за учење молекуларне биологије
• HHMI BioInteractive — бесплатни едукативни видеи и анимације

Појмовник

Кратке дефиниције важних биолошких термина по областима.

Ћелијска биологија

• Прокариота — ћелија без једра, нпр. бактерије и археје
• Еукариота — ћелија са јасно ограниченим једром, биљке, животиње, гљиве, протисти
• Цитоплазма — густа течност у ћелији у којој се налазе органеле
• Цитоскелет — мрежа протеинских влакана која даје ћелији облик и омогућава кретање
• Митохондрија — „електрана ћелије", органела у којој се одвија ћелијско дисање
• Хлоропласт — органела биљних ћелија у којој се одвија фотосинтеза
• Рибозом — органела за синтезу протеина
• Ендоплазматични ретикулум — мрежа мембрана за синтезу и транспорт молекула
• Голџи апарат — „паковна станица" ћелије, модификује и сортира протеине
• Лизозом — органела са дигестивним ензимима, разграђује отпад
• Вакуола — органела за складиштење, посебно развијена код биљака
• Ћелијски зид — чврст омотач биљних ћелија (од целулозе), бактерија (мурин), гљива (хитин)
• Ћелијска мембрана — полупропустљива граница ћелије, изграђена од липида и протеина
• Митоза — ћелијска диоба у којој настају двије идентичне ћелије (2n → 2n + 2n)
• Мејоза — редукциона диоба, настају гамете (2n → n)

Биохемија и молекуларна биологија

• ДНК — дезоксирибонуклеинска киселина, носилац насљедних информација
• РНК — рибонуклеинска киселина, три врсте: иРНК, тРНК, рРНК
• Нуклеотид — основна јединица нуклеинских киселина (шећер + фосфат + азотна база)
• Кодон — триплет од 3 нуклеотида који кодира једну аминокиселину
• Ген — одређени сегмент ДНК који носи упутство за један протеин
• Протеин — биомолекул изграђен од аминокиселина, повезаних пептидним везама
• Аминокиселина — грађевна јединица протеина (20 врста)
• Ензим — биолошки катализатор, увек протеин
• АТП — аденозин трифосфат, универзална „валута" енергије у ћелији
• Транскрипција — преписивање ДНК у РНК
• Транслација — превођење РНК у протеин на рибозому
• Репликација — удвостручавање ДНК прије ћелијске диобе

Микробиологија

• Вирус — инфективна честица, није ћелија, не може се самостално размножавати
• Бактерија — прокариотска ћелија, може бити патогена или корисна
• Грам-позитивна — бактерија дебелог ћелијског зида, боји се плаво
• Грам-негативна — тањи зид, боји се ружичасто
• Вироид — мала РНК без протеинског омотача, изазива биљне болести
• Прион — инфективни протеин, изазива болест лудих крава
• Капсид — протеински омотач вируса
• Антибиотик — супстанца која убија бактерије (нпр. пеницилин)
• Вакцина — препарат који изазива имунски одговор без болести
• Стрептококе, стафилококе — бактерије у низовима/гроздовима

Ботаника и зоологија

• Талус — тијело алги, нема ткива
• Кормус — тијело виших биљака (коријен, стабло, лист)
• Меристем — творно ткиво биљака, способно за диобу
• Ксилем — проводно ткиво за воду и минералне соли
• Флоем — проводно ткиво за продукте фотосинтезе
• Стома — пора на листу за размјену гасова
• Фотосинтеза — процес стварања глукозе из CO₂ и H₂O уз светлост
• Голосјеменице — биљке са „голим" сјеменима (четинари, гинко)
• Скривеносјеменице — биљке са плодом (цвјетнице)
• Моноците, дикотиле — 1 или 2 котиледона код скривеносјеменица
• Хермафродит — организам са мушким и женским полним органима
• Метаморфоза — преображај животиње током развоја (лептир, жаба)
• Ендотерми (хомеотерми) — стална тјелесна температура (птице, сисари)
• Ектотерми (поикилотерми) — промјенљива температура (рибе, гмизавци)

Генетика

• Ген — јединица насљеђивања, сегмент ДНК
• Алел — варијанта гена (нпр. ген за боју очију може имати алел за плаву и смеђу)
• Хомозигот — има два иста алела (АА или аа)
• Хетерозигот — има два различита алела (Аа)
• Генотип — генетичка грађа организма
• Фенотип — видљиве особине организма
• Доминантан алел — маскира рецесивни, испољава се у хетерозиготу
• Рецесиван алел — испољава се само у хомозиготу
• Хромозом — структура од ДНК и протеина у једру
• Аутозом — нополни хромозом (код човјека 22 пара)
• Полни хромозом — X и Y, одређује пол (XX ♀, XY ♂)
• Мутација — промјена у ДНК, насљедна промјена генетичког материјала
• Менделови закони — основе насљеђивања (сегрегација, независно разврставање)
• Даунов синдром — тризомија 21. хромозома
• Клинефелтеров синдром — вишак X хромозома код мушкараца (XXY)
• Тарнеров синдром — недостатак X код жена (X0)

Физиологија човјека

• Хомеостаза — одржавање сталности унутрашње средине организма
• Неурон — нервна ћелија, основна јединица нервног система
• Синапса — веза између два неурона за пренос сигнала
• Рефлекс — аутоматска реакција на дражу (без учешћа свјесне мисли)
• Еритроцити — црвена крвна зрнца, преносе кисеоник (хемоглобин)
• Леукоцити — бијела крвна зрнца, имунски одговор
• Тромбоцити — крвне плочице, учествују у коагулацији
• Артерија — крвни суд који одводи крв од срца
• Вена — крвни суд који доводи крв у срце
• Алвеоле — мјехурићи у плућима, гдје се одвија размјена гасова
• Нефрон — основна градивна јединица бубрега
• Хормон — хемијски сигнал, продукт ендокриних жлијезда
• Инсулин — хормон гуштераче, регулише шећер у крви
• Адреналин — хормон стреса, срж надбубрежне жлијезде

Еволуција

• Еволуција — процес промјене особина популације кроз генерације
• Природна селекција — Дарвинов механизам: јединке најбоље прилагођене средини имају више потомства
• Адаптација — особина која повећава шансу за преживљавање
• Мутација — случајна промјена ДНК, извор нових особина
• Генетички дрифт — случајне промјене фреквенције алела у малим популацијама
• Миграције — размјена гена између популација
• Хомологија — сличност због заједничког претка (нпр. предњи удови сисара)
• Аналогија — сличност због сличне функције (крила птице и инсекта)
• Конвергентна еволуција — различите врсте развијају сличне особине (делфин и ајкула)
• Специјација — настанак нове врсте
• Археоптерикс — прелазни фосил између гмизаваца и птица
• Homo sapiens — модеран човјек
• Homo habilis — „спретни човјек", најстарији представник рода Homo

Екологија

• Екосистем — јединство биотопа (неживе средине) и биоценозе (живе заједнице)
• Биоценоза — животна заједница, све врсте на једном мјесту
• Биотоп — животно станиште, физичка средина
• Популација — јединке исте врсте на истом мјесту у исто вријеме
• Биом — велика еколошка цјелина (тајга, тундра, тропска шума, степа)
• Биосфера — део Земље настањен живим бићима
• Еколошка ниша — улога врсте у заједници (шта једе, гдје живи, са ким интерагује)
• Ланац исхране — пренос енергије кроз организме (продуценти → конзументи → разлагачи)
• Аутотроф — сам производи храну (биљке, неке бактерије)
• Хетеротроф — храни се другим организмима
• Сапрофит — разлагач, храни се органским остацима
• Хидрофита, ксерофита, хигрофита, мезофита — биљке водене, сушне, влажне, умерене средине
• Ендем — врста ограничена на одређено подручје
• Реликт — остатак старије флоре/фауне
• Сукцесија — смјена биоценоза у времену

Заштита животне средине

• Ефекат стаклене баште — задржавање топлоте у атмосфери због гасова (CO₂, метан)
• Глобално загријавање — раст просјечне температуре Земље
• Озонска рупа — стањивање озонског омотача (кривац: фреон/CFC)
• Киселе кише — падавине са смањеним pH због оксида сумпора и азота
• Еутрофикација — пренамножавање алги у води због вишка нутријената
• Деградација земљишта — губитак плодности
• Дефлација — ерозија земљишта вјетром
• Биоиндикатор — организам чије присуство указује на стање средине (нпр. лишајеви — чистоћа ваздуха)
• Биодиверзитет — разноликост живих врста
• Угрожена врста — врста у опасности од изумирања (IUCN листа)
• Национални парк — заштићено подручје највишег степена (нпр. Сутјеска)
• Селективно прикупљање — одвојено одлагање различитих врста отпада

Занимљивости

Свјетски биолошки рекорди и занимљиве чињенице о живом свијету, са локалним занимљивостима из БиХ и Републике Српске.

Животиње — свјетски рекорди

• Највеће живо биће: плави кит (до 30 m, 200 тона) — већи од било ког диносауруса
• Највиша животиња: жирафа (до 5,8 m)
• Најбржа копнена животиња: гепард (до 112 km/h)
• Најбржа птица: соко путник у обрушавању (до 389 km/h)
• Најдуговјечнија животиња: медуза Turritopsis dohrnii — биолошки бесмртна, враћа се у младалачко стање
• Најстарија забиљежена животиња: шкољка Arctica islandica, 507 година
• Најотровнија животиња: златна отровна жаба (10 µg отрова може убити 10 људи)
• Највеће јаје: нојево (око 1,5 kg)
• Најмањи сисар: ровчица шишмиш Китија (~2 g)
• Најинтелигентнија животиња (послије човјека): шимпанзе, делфини, орке, хоботнице, свраке

Биљке — рекорди

• Највиша биљка: калифорнијска секвоја (до 115 m)
• Најстарије дрво: боросмоћа Pinus longaeva у Калифорнији, преко 5.000 година
• Највећи цвијет: Rafflesia arnoldii (до 1 m пречника, смрди на мртву месо)
• Најмања биљка: сочивица Wolffia (0,1–0,2 mm)
• Најбрже растућа биљка: бамбус (до 91 cm дневно)
• Најтежи плод: бундева (светски рекорд: 1.226 kg)
• Најотровнија биљка: рицин, паклина, анђеоски лимун

Микроскопски свијет

• Најмањи познати организам: микоплазме (0,1–0,3 µm)
• Најбрже размножавање: E. coli дијели се на сваких 20 минута — од 1 ћелије може настати 16,7 милиона за 8 сати
• Отпорност: бактерија Deinococcus radiodurans преживљава 1000х већу дозу радијације од човјека
• Тардиграде (воде мечке) преживљавају температуре од -272°C до +150°C, вакуум свемира, зрачење
• Најраспрострањенији организам: Pelagibacter ubique, бактерија у океанима — чини око 25% свих микроба Земље

Људско тијело

• У тијелу имамо око 37,2 трилиона ћелија
• Мозак има око 86 милијарди неурона
• Срце откуцава преко 2,5 милијарде пута током просјечног живота
• Плућа имају око 300–500 милиона алвеола — површина као тениски терен
• Кожа је највећи орган — површина 1,5–2 m², тежина 4 kg
• Цријева су дуга 7–9 m
• ДНК у једној ћелији би испружена била дуга 2 m
• У тијелу имаш више бактеријских ћелија него својих — око 39:37 трилиона
• Сваких 7 година већина ћелија се обнови (али неурони и ћелије ока не)

Природа БиХ и Републике Српске

• Перућица (Национални парк Сутјеска) — једна од посљедњих прашума у Европи, стара преко 20.000 година. Има стабла виша од 50 m и старости преко 300 година.
• Хутово блато — једно од најважнијих мочварних подручја у Европи, на Рамсарској листи. Станиште преко 240 врста птица.
• Перућачко језеро — станиште многих ендема
• Панчићева оморика (Picea omorika) — ендемичан четинар Балкана, открио Јосиф Панчић 1875. у кањону Таре. Жива фосилна врста.
• Тиса (Taxus baccata) — наше најотровније дрво; арилус (црвена бобица) није отрован, али све остало јесте
• Босански љиљан (Lilium bosniacum) — симбол БиХ, ендемична врста
• Медвјед, вук, рис — највеће европске звијери су још присутне у планинским шумама БиХ
• Босна и Херцеговина има један од највиших нивоа биодиверзитета у Европи — преко 5.000 биљних врста

Знаш ли да...

• Банана и човјек дијеле око 60% ДНК, шимпанза и човјек преко 98%
• Мрав може подићи 50 пута своју тежину
• Медузе немају мозак, срце, крв ни кости — чине их 95% воде
• Хоботнице имају три срца и 9 мозгова (један главни + по један у сваком пипку)
• Морски коњ је једина врста гдје мужјак „рађа" — носи млађе у торбици
• Јегуље путују преко 5.000 km да би се мријестиле у Саргашком мору
• Бактерије живе у облацима и учествују у стварању падавина
• Дрвеће „комуницира" преко мицелијума гљива у земљишту — назван „Wood Wide Web"
• Пингвини се венчавају за цио живот — и помажу једни другима у тражењу партнера
• Лептири препознају укус стопалима
• Човјек је генетички ближи печуркама него биљкама

Знаменити биолози

• Чарлс Дарвин (1809–1882) — творац теорије еволуције природном селекцијом, „О постанку врста" (1859)
• Грегор Мендел (1822–1884) — отац генетике, открио законе насљеђивања на граховима
• Карл Лине (1707–1778) — творац биолошке класификације (биномна номенклатура)
• Луј Пастер (1822–1895) — доказао клицну теорију болести, пастеризација, вакцина против беснила
• Александар Флеминг (1881–1955) — открио пеницилин 1928.
• Џејмс Вотсон и Френсис Крик — открили структуру ДНК 1953. (заједно са Розалиндом Френклин)
• Росалинда Френклин — рендгенски снимци ДНК који су омогућили откриће структуре хеликса
• Ернст Хекел — увео термин „екологија" (1866)
• Јосиф Панчић (1814–1888) — српски ботаничар, открио Панчићеву оморику